Exit subota: Ma idem gore ovako, naći ću nešto da slušam sigurno

Jedno od retkih trivijalnih ali zanimljivih pitanja na koja Google i ChatGPT nemaju odgovor je: da li veći broj ljudi posećuje Exit zbog šireg cilja uživanja u svemu što jedan takav festival donosi ili pak jer prvenstveno žele da čuju jednog ili više određenih izvođača.

piše: Stefan Dmitrašinović 

fotka: Sara Ilić

Cilj ove rekapitulacije subotnjeg dana nije odgovor (verovatno je više prvih), već ispovest o tome šta sve može da se doživi besciljno tumarajući vividnom tvrđavom čak i kad nemate unapred izabranog umetnika.

foto: Sara Ilić

Sasvim očekivano, subota važi za udarni dan festivala, ali isto tako i za dan okrenut komercijalnijim i često manje zanimljivim muzičkim opcijama, a glavna bina tradicionalno podseća na hiperbolisanu letnju žurku koju možete naći na obližnjim primorjima. Predvodnik tog sentimenta ove godine, pticoliki DJ Clapton, pružio je dobar provod ljubiteljima lakše elektronske muzike pomešane sa pop elementima, a i znamo da i dalje volite konfete.

Ljubitelji tvrđeg elektro zvuka će vam čak reći da subotom izbegavate i Dance Arena-u, premda se to umnogome može preinačiti na celokupni festival. Bliske (žanrovski i geografski) opcije u vidu NoSleep i UrbanBug bina su odlične alternative.

Ne zaboravite da pored intimnije atmosfere i pristupu šanku i bini na tek nekoliko metara od vas, kod Urbana imate i brdo na kojem možete da se odmorite uz bitove stejdža – poželjno ako višesatno tumarate. Što se tiče nasumično izabranog elektronskog repertoara, za pohvalu je zajednički rad Rudhman-a i Milenka Trifunčevića na pomentoj bini, premda su većini omiljeni Hot Since 82 i Marko Nastić, za koje je utisak da ih malo-malo možete čuti u okolini te ovaj put nisu dočekani rani jutarnji časovi zbog njih.

Nekonvencionalne čari festivala

Ovakav princip muva-bez-glave festivalskog istraživanja vam omogućava da posetite mnoge bine, dese vam se razne zanimljive stvari i da odete kući sa znanjem o novim izvođačima i poznanicima. Recimo, pruža priliku da vidite kako devojka naprasno iskačući iz WC-a zariva zube u čelo druge devojke, ali i da ne čujete poslednju trećinu Vranjkovićevog koncerta zbog gužve ispred tog istog toi-toija. Devojko, nadam se da su otisci kečeva zarasli!

Zarobljavanje u tunelu, premda vam ni nije bio cilj da dođete do Silent Disco bine, takođe nije delovala kao neočekivana opcija. U pozadini su ostali odjeci Bojane Vunturišević i tradicionalne gomile ljudi u turskom sedu ispred rege bine. Zbog sveg navedenog, čini se da je mladić u kostimu svetlećeg zeca na Explosiv-u ipak bio najmanje štetan neobični događaj.

Suprotno subotnjem utisku, lični doživljaj Exit-a su označila dva imena, oba od petka: Epica (simfonijski metal) i Eric Prydz (više žanrova elektronske muzike; Pridz, a ne Prajdz). Holandski metalci su bili najupečatljiviji (subjektivno, naravno) akt ovog festivala, sa ispoštovanim svim protokolima dobrog koncerta i finim balansom između bajkovitog glasa frontvumenke Simon Simons i žestine koju volimo u metalu.

Predugoočekivani Prydz je pružio ono što se od njega očekivalo – ni manje ni više. To je bilo i više nego dovoljno, premda ostaje žal što festivalska oprema ne može da pruži sav sjaj njegovih vizuelnih efekata, trenutno neprevaziđenih u muzičkoj industriji (domaći zadatak: pogledati Pridyz’s HOLO show).

Posebnu pažnju treba pridati nedelji kao danu koji je bio u znaku slavlja 50. rođendana hip-hopa, a Wu-Tang Clan je definitivno bila grupa na koju su, pored mnogih obožavaoca, ljudi otišli da bi mogli sebi reći da su bili. Koji god da je razlog, hiljade podignutih ruku koji formiraju znak ‘W’ su i više nego lepa slika za poslednji dan.

Što se tiče finalnih utisaka, možda možemo stav da bi bilo dobro da je još neko veliko strano hip-hop ime bilo dovedeno neki drugi dan nazvati preambicioznim i sačuvati za sebe, ali treba podeliti sa svetom do pored Panijeve mini pice postoji i mini PICA PICA. Ne dajte se šokirati!