Kako je Bullet for My Valentine srušio Dom omladine

Sreda baš i nije dan za rokenrol. No, to nije sprečilo Bullet for my Valentine da razruši beogradski Dom omladine i zapali fanove koji su se u njemu nalazili. Kako svu svoje ostvarenje sna doživeli fotografišu i pišu Ivana Nikolić i Marko Trajić.

Treći april je definitivno najbolji dan u mom životu.

Neki govore da je tada bio zemljotres u Domu omladine, a i jeste.

Nemesis

Počelo je sa fantastičnim devojkama iz grupe Nemesis, koje su raznele sve predrasude svojim pesmama. Mlađa i naša verzija Arch Enemiy-a.

Nakon što su devojke završile usledila je pauza od nekoliko desetina minuta.

Da je neko ušao unutra, znao bi kako izgleda scena od nekoliko stotina kerova pod lancem koji čekaju meso.

Masa je neprestalno uzvikivala "Bullet, Bullet", a to bi se promenilo u vrisak kada bi se neko od članova benda pojavio na balkonu.

Kao sto je bilo i najavljeno u 21:15 kreće nešto najbolje što bi moglo da vam se dogodi u životu.

Masa

Dobro poznati vrisak i masi krv počinje da ključa. Pesmom Don't Need You, momci su oduvali masu. Vrisak, suze, sreća. Ko je bio tamo, zna kakav je osećaj kada se osećate kao ogromna lopta za plažu kojoj je neko otvorio ventil, ili jednostavno, kada su me kolege pitale kako sam se provela, odgovor je glasio: ,,kao besan pit bull pušten sa lanca".

Tako velika energija, a opet na tako malom mestu, ipak očekivanja su bila premašena.

Metar koji deli

Činjenica da vas jedan metar deli od osoba koje obožavate, činjenica da u istoj prostoriji zajedno pevate vaše omiljene pesme. To je nešto neopisivo. Od toga vam se cela koža naježi.

Svakom sledećom numerom atmosfera je postajala sve napetija, međutim odvojila bih jednu od svojih omiljenih numera Letting You Go, koja iako je jedna od novijih, napravila je pravi haos. Za tih nekoliko minuta koliko je numera trajala, doživite nešto neverovatno. Bar je to bio slučaj sa mnom. Mislim da nijedna satisfakcija ne može da vam prikaže taj osećaj.

Sve je kulminiralo dvema numerama koje su svi željno iščekivali. Na samom početku pesme Tears Don't Fall, suze su same počele. Ne radosnice, to je neka mnogo veća sreća, neopisiva. Nema osobe koja nije pevala tu pesmu u tom trenutku, svi kao jedan.

Zemljotresci

Na samom kraju, Dom omladine doživeo je pomeranje tektonskih ploča. Ako mislite da preterujem, prevariliste se. Demon se probudio, pesma Waking the Demon ga je probudila. Masa koja je bila spremna za još četiri takvih koncerata dala je sve od sebe, a momci iz benda prešli su sve granice. Jednostavno poželite da se taj momenat nikada ne završi. Krv je ključala, a mi smo bili željni još pesama, kao sto je na primer Hand of Blood, kada su momci sišli sa bine, te tri reči su bile jedine koje su se čule, odnosno tresle prostoriju, ali umesto pesme, gladna masa dobijala je trzalice i palice od članova benda.

Maknuta trzalica

Izašli smo iz Doma sa trofejom. Marko je uspeo da se dočepa Džejmijeve trzalice.

Osobe koje su bile tamo, znaju kakav je osećaj kad bogovi stoje pred vama. Oni koji nisu, ne mogu ni da zamisle šta su propustili. Svima nam ostaje da se nadamo da će Bulleti doći opet kod nas, da ponovo probude samog đavola.

Čast je biti sa njima na istom mestu.

Bullet for my Valentine forever ❤️