Bio je lep i sunčan dan. Izabrali smo autobus kojim ćemo da putujemo u prestonicu. Osim što je bio najpovoljniji, taj autobus je polazio dovoljno kasno da završimo svoje poslove i stignemo na njega i dovoljno rano da propustimo samo prvi bend - Xaon.
Međutim, tek što smo izašli iz grada, autobus je stao. Vreme je prolazilo i bilo je neizvesno kada će krenuti ponovo. Sve je manje delovalo kao da ćemo uopšte i stići na koncert. Nervoza je rasla što zbog toga što nismo mogli da izađemo ni na piš ni na puš pauzu. Jedini razlog zbog čega smo putovali u prestonicu bio je taj koncert. Nakon tačno dva sata, autobus je počeo da se kreće. Kasnije smo saznali putem lokalnih internetskih medija da je razlog zastoja bila saobraćajna nesreća i da je muškarac poginuo. Policija je vršila uviđaj od 16h.
Autobus je išao starim putem, vozač se gubio po uličicama predgrađa, a koncert je uveliko bio počeo. S obzirom da je najavljeno da će svirati Šveđani, Švajcarci, Brazilci i Grci nije bilo nade da će koncert kasniti. Sve je bilo strogo na vreme.
Kada smo stigli na spoljni peron i uvideli da nam nema spasa u vidu gradskog prevoza krenuli smo peške uzbrdo putem Božidarca. Za pola sata taman smo stigli na posvedočimo početku nastupa Septicflesha. Kako smo mi kročili u salu, tako su oni okidali prve tonove.
Smem da priznam da nikad nisam videla takav nastup, a videla sam dosta koncerata i predstava.
Tri ogromna Grka stoje i jedan malo sakriven pozadi sedi. Obučeni u ukusan kostim u oblaku dima. I ako je u Božidarcu zabranjeno pušenje, u sali je bilo dosta dima.
Kako sam navikla da Septicflesh ne slušam ušima, već stomakom, zasmetalo mi je što je koncert po mom ukusu bio tih. Međutim, prema rečima eksperta, zbog prirode prostora stvorila bi se kakofonija. Dakle, zvuk je bio savršen ali tih.
Malo sam se razočarala takođe sam videla da je dosta toga semplovano, pa čak i vokal u nekom delu.
Ali razočarenje neizbežno kada nešto idealizuješ. Međutim, to me nije sprečavalo da uživam u svakom trenutku. Bend nije prestajao da pravi spektakl ni u jednom trenutku. Lopta se nije spuštala čak ni onda kad bi završili pesmu i otišli u bekstejdž, na trenutak. Publika je vrištala muzičke želje dok se četvorka nije vratila na binu.
Grci su stalno dizali atmosferu sa "ajmo ruke gore", "ajmo braćo Srbi" i "oj, oj, oj". Uspevalo im je, mada nije bilo potrebe.Publika je ugalvnom bila starija i ozbiljnija. Šutke su izostale. Ovo je možda zbog što je karta bila malo skuplja. Nije bila za džepove srednjoškolaca.
Ovaj koncert bio je u okvriru turneje Codex Omega koja služi promociji istoimenog albuma izdatog pre dve godine. Logično je da su najviše svirali pesama sa njega. Ja ne znam koje su to pesme jer nisam želela da navedeni album preslušam u jedinicama i nulama kada sam svakako imala priliku da album čujem "na uvce". No rigrets!
Najtraženija pesma svakako je bila Annubis. Svirali su Prometeus i to sa žestokom najavom. Svirali su Pyramid God. Ja sam se potajno nadala, mada nije bilo izvesno da će svirati moju omiljenu - Lovercrafts death. Želja mi nije ispunjena.
Koncert je trajao sat ipo vremena kolko je i predviđeno. Nisu svirali bis.
Međutim, tek što smo izašli iz grada, autobus je stao. Vreme je prolazilo i bilo je neizvesno kada će krenuti ponovo. Sve je manje delovalo kao da ćemo uopšte i stići na koncert. Nervoza je rasla što zbog toga što nismo mogli da izađemo ni na piš ni na puš pauzu. Jedini razlog zbog čega smo putovali u prestonicu bio je taj koncert. Nakon tačno dva sata, autobus je počeo da se kreće. Kasnije smo saznali putem lokalnih internetskih medija da je razlog zastoja bila saobraćajna nesreća i da je muškarac poginuo. Policija je vršila uviđaj od 16h.
Autobus je išao starim putem, vozač se gubio po uličicama predgrađa, a koncert je uveliko bio počeo. S obzirom da je najavljeno da će svirati Šveđani, Švajcarci, Brazilci i Grci nije bilo nade da će koncert kasniti. Sve je bilo strogo na vreme.
Kada smo stigli na spoljni peron i uvideli da nam nema spasa u vidu gradskog prevoza krenuli smo peške uzbrdo putem Božidarca. Za pola sata taman smo stigli na posvedočimo početku nastupa Septicflesha. Kako smo mi kročili u salu, tako su oni okidali prve tonove.
Smem da priznam da nikad nisam videla takav nastup, a videla sam dosta koncerata i predstava.
Tri ogromna Grka stoje i jedan malo sakriven pozadi sedi. Obučeni u ukusan kostim u oblaku dima. I ako je u Božidarcu zabranjeno pušenje, u sali je bilo dosta dima.
Kako sam navikla da Septicflesh ne slušam ušima, već stomakom, zasmetalo mi je što je koncert po mom ukusu bio tih. Međutim, prema rečima eksperta, zbog prirode prostora stvorila bi se kakofonija. Dakle, zvuk je bio savršen ali tih.
Malo sam se razočarala takođe sam videla da je dosta toga semplovano, pa čak i vokal u nekom delu.
Ali razočarenje neizbežno kada nešto idealizuješ. Međutim, to me nije sprečavalo da uživam u svakom trenutku. Bend nije prestajao da pravi spektakl ni u jednom trenutku. Lopta se nije spuštala čak ni onda kad bi završili pesmu i otišli u bekstejdž, na trenutak. Publika je vrištala muzičke želje dok se četvorka nije vratila na binu.
Grci su stalno dizali atmosferu sa "ajmo ruke gore", "ajmo braćo Srbi" i "oj, oj, oj". Uspevalo im je, mada nije bilo potrebe.Publika je ugalvnom bila starija i ozbiljnija. Šutke su izostale. Ovo je možda zbog što je karta bila malo skuplja. Nije bila za džepove srednjoškolaca.
Najtraženija pesma svakako je bila Annubis. Svirali su Prometeus i to sa žestokom najavom. Svirali su Pyramid God. Ja sam se potajno nadala, mada nije bilo izvesno da će svirati moju omiljenu - Lovercrafts death. Želja mi nije ispunjena.
Koncert je trajao sat ipo vremena kolko je i predviđeno. Nisu svirali bis.
Нема коментара:
Постави коментар