10 razloga zašto ću pričam kako pričam

     Svi mi dolazimo sa drugačijih govornih područja. Svaki kraj ima svoje izreke, izraze i bisere koji čine bogatstvo našeg jezika. Druženje sa ljudima iz različitih krajeva ume da bude jako zabavno sve dok se ne pojavi neko kome su sledeći saveti namenjeni.


1. To što si ispravio/la nečiju gramatiku ili pravopis ne čini te pametnijim/jom od nekog - čini te slepcem.
2. Ako sa tobom neko priča onako kako pričauju u njegovom kraju znači da se sa tobom oseća opušteno i da u tebe ima poverenja.
3. Ne čini te Beograđaninom/kom ako u njemu živiš 2 meseca. Beograđanin/ka ne postaješ ni kad u njemu živiš 2 godine.
4. Ako si rođen/a u Novom Sadu ili okolini, nisi uhvatio/la boga za kurac i ne moraju svi da pričaju kao ti.
5. Za to što sa svojom diplomom diplomiranog filologa ne možeš ni guz da obrišeš nisu kriva dva padeža niška, već tvoja neodlučnost i nezainteresovanost za bilo šta drugo.
6. Ispravljanje pravopisa i gramatike nije argument.
7. Da se ne lažemo, ni ti nikad ne kažeš "parláment" i "telévizija".

8. Ljudi koji su normirali srpski jezik nisu izašli iz Beograda i Novog Sada. Nekolicina "intelektualne elite" odlučila je o tome šta je pravilno, a šta ne. Ti njihovo mišljenje ne moraš da uvažavaš ako se ne slažeš sa njima. Tako razmišljaš sam umesto da drugi razmišljaju umesto tebe i to je pank.
9. Normativnim jezikom služi se u ustanovama i institucijama, ne na ulici.
10. Ako se neko služi neformalnim jezikom nije gluplji, needukovaniji i manje vredan od tebe. Ti nisi mesija, samo su ti loše fore.