Zvezdarska šuma nalazi se u prestonici. Do nje se može doći šestdesetpeticom. Vrlo je lepa i prijatna prema ljudima. Ima i opservatorijum. Nije mnogo velika.
Ove godine se po prvi put na njoj održao festival Starwood. Bilo je planirano da festival počne 29. aprila međutim vremeske prilike (čitaj kiša) pomerili su početak za sledeći dan.
Sledeći dan nije bilo mnogo ljudi ujutru. Bilo je lepo vreme. Na okretnici šestdesetpetice dočekao nas je znak za zabranu paljenja vatre.
Isprva smo mislili da ima više događanja jer nismo očekivali tako malu binu. Ali ustvari, za dešavanje tog tipa nije ni potrebna ogromna bina. Bila je sastavljena od skela za gradilište i cirada. Smatram da je to poprilično dovitljivo. Ceo festival bio je sastavljen uz pomoć štapa i kanapa i to mu daje posebnu draž. Egziti i Nišvili i onako nisu za nas.
Nije bilo mnogo ljudi. Samo se nekoliko nas ulogorovalo.
Oko tri popodne su počeli sa programom. Prva četiri izvođača bili su neki reperi klinci. Nije nam bila jasna kurčevitost i potreba za laganjem. Nije nam bila jasna ta filozofija kompleksa malih kučića u mladim ljudima. Malo nas je skenjala pomisao da je to način na koji omladina danas razmišlja. Svakako je bilo smešno gledati kako se iskurčavaju pred publikom od petoro ljudi i dva kera.
Beograđani izgleda da vole da šetaju pse po šumi. Bilo je dosta kučića. Time je bilo još zabavnije. Pravi raj za kučarke i kučare.
Bend koji bi izdvojila po kvalitetu za taj dan bio bi CounterIgnatioN iz Kovina. Ne zato što su me potplatili ili zato što su snimili pesmu sa Dadom Topićem nego zato što će verovatno neko od njih ovo jedini da pročita. Odličan bend. Odličan nastup.
Drugi dan program je bio znatno bogatiji. Vreme je bilo lepo. Dva benda svirali su jako rano ujutru i ako su nas pre njih probudili neki seljaci (karakterna osobina) koji su iz auta puštali glasno muziku. Potpuno nam nije bilo jasno koja je svrha da ljudi puštaju svoju muziku kada već postoji svirka.
Obradovalo nas je to što je Cache sa svojim drugarom Djavolom odložio svoj nastup za taj dan. Izuzetan rep, potpuno iskren, zanimljiv i true. Imam teoriju da je hip hop nastao na Balkanu, da bi tako izgledao.
Oko 12 na binu su stali Transfer Blama i nakon njih Čvge. Bilo je više ljudi. Dobro su odsvirali. Bilo je zanimljivo.
Pažnju mi je privukao i akustična grupa za koju ne znam tačno kako se zove ali mislim da su Krive Tange. I ako nema grubog zvuka koji je fokus ovog bloga, ima grubog teksta, što je sjajno.
Još jedan bend koji bih izvodjila jeste The Socks iz Velike Plane. Pod očiglednim uticajem Bad Brainsa i jednom jedinom sijalicom, zajedno sa gostom sa Jamajke, devojke i momci su otkinuli. Perfektan zvuk i neverovatna energija pred malom ali odabranom publikom u mraku pod jednom sijalicom. Tako se može opisati veče ovog paganskog praznika.
Pored svirke tu je bila i neka izložba slika, obožavanje Zagora, takmičenje u boćanju i verovatno još po nešto što nisam uspela da primetim.
Fantastična stvar bila je to što je ulaz bio besplatan. Užasna stvar bila je to što se pored svih svega što su organizovali, organizatori nisu setili da zakupe koji Toi Toi te je cela šuma ostala popišana i posrana.
S druge strane, na svako malo bile su postavljene kante za smeće. Bilo je sasvim očigledno da su to kante za smeće. No, mnogi su odbili da koriste upotrebnu vrednost navedene. To da smo seljačka zemlja zna se još od Arčibalda Rajsa, no nikako mi nije bilo jasno kako ljudi za tako kratko vreme mogu da naprave toliko smeća. Kako su uspeli da za jedan dan prepunite sve kante i krug od 2 metara oko kante? Molim ekologe sa neproverenih fakulteta da mi objasne ovaj fenomen.
Zaključila bih kratko: mi smo stoka i ponosimo se time i nije scena mrtva nego publika.
Ove godine se po prvi put na njoj održao festival Starwood. Bilo je planirano da festival počne 29. aprila međutim vremeske prilike (čitaj kiša) pomerili su početak za sledeći dan.
Sledeći dan nije bilo mnogo ljudi ujutru. Bilo je lepo vreme. Na okretnici šestdesetpetice dočekao nas je znak za zabranu paljenja vatre.
Isprva smo mislili da ima više događanja jer nismo očekivali tako malu binu. Ali ustvari, za dešavanje tog tipa nije ni potrebna ogromna bina. Bila je sastavljena od skela za gradilište i cirada. Smatram da je to poprilično dovitljivo. Ceo festival bio je sastavljen uz pomoć štapa i kanapa i to mu daje posebnu draž. Egziti i Nišvili i onako nisu za nas.
Nije bilo mnogo ljudi. Samo se nekoliko nas ulogorovalo.
Oko tri popodne su počeli sa programom. Prva četiri izvođača bili su neki reperi klinci. Nije nam bila jasna kurčevitost i potreba za laganjem. Nije nam bila jasna ta filozofija kompleksa malih kučića u mladim ljudima. Malo nas je skenjala pomisao da je to način na koji omladina danas razmišlja. Svakako je bilo smešno gledati kako se iskurčavaju pred publikom od petoro ljudi i dva kera.
Bend koji bi izdvojila po kvalitetu za taj dan bio bi CounterIgnatioN iz Kovina. Ne zato što su me potplatili ili zato što su snimili pesmu sa Dadom Topićem nego zato što će verovatno neko od njih ovo jedini da pročita. Odličan bend. Odličan nastup.
Drugi dan program je bio znatno bogatiji. Vreme je bilo lepo. Dva benda svirali su jako rano ujutru i ako su nas pre njih probudili neki seljaci (karakterna osobina) koji su iz auta puštali glasno muziku. Potpuno nam nije bilo jasno koja je svrha da ljudi puštaju svoju muziku kada već postoji svirka.
Obradovalo nas je to što je Cache sa svojim drugarom Djavolom odložio svoj nastup za taj dan. Izuzetan rep, potpuno iskren, zanimljiv i true. Imam teoriju da je hip hop nastao na Balkanu, da bi tako izgledao.
Oko 12 na binu su stali Transfer Blama i nakon njih Čvge. Bilo je više ljudi. Dobro su odsvirali. Bilo je zanimljivo.
Pažnju mi je privukao i akustična grupa za koju ne znam tačno kako se zove ali mislim da su Krive Tange. I ako nema grubog zvuka koji je fokus ovog bloga, ima grubog teksta, što je sjajno.
Još jedan bend koji bih izvodjila jeste The Socks iz Velike Plane. Pod očiglednim uticajem Bad Brainsa i jednom jedinom sijalicom, zajedno sa gostom sa Jamajke, devojke i momci su otkinuli. Perfektan zvuk i neverovatna energija pred malom ali odabranom publikom u mraku pod jednom sijalicom. Tako se može opisati veče ovog paganskog praznika.
Pored svirke tu je bila i neka izložba slika, obožavanje Zagora, takmičenje u boćanju i verovatno još po nešto što nisam uspela da primetim.
Fantastična stvar bila je to što je ulaz bio besplatan. Užasna stvar bila je to što se pored svih svega što su organizovali, organizatori nisu setili da zakupe koji Toi Toi te je cela šuma ostala popišana i posrana.
Zaključila bih kratko: mi smo stoka i ponosimo se time i nije scena mrtva nego publika.
Нема коментара:
Постави коментар